ponedjeljak, 13. travnja 2009.

Neke informacije i linkovi (uglavnom na francuskom) o etničkom čišćenju Jeruzalema, novoj izraelskoj vladi, rasizmu itd...


La bataille de Jérusalem
Bitka za Jeruzalem
Izraelske su vlasti Palestincima ove godine zabranile da obilježe dan Jeruzalema kao glavnog grada arapske kulture. Izrael je, nakon okupacije istočnog Jeruzalema u lipnju 1967, taj okupirani teritorij proglasio anektiranim. Izraelske vlasti također Jeruzalem smatraju „ujedinjenim“ glavnim gradom Izraela, iako međunarodna zajednica nikada nije prihvatila ovu ilegalnu aneksiju, a glavnim gradom Izraela smatra Tel Aviv. Izraelska policija onemogućava održavanje bilo kakvih kulturnih palestinskih svečanosti u tom gradu, a ove je godine palestinskim mladićima onemogućila pristup na esplanadu džamija u starom dijelu gradu. Jeruzalem je treće najsvetije mjesto u Islamu, poslije Mekke i Medine. Policija je također u Istočnom Jeruzalemu onemogućila puštanje balona obojenih u boje palestinske zastave, te interpelirala zaposlenike palestinskog Sveučilišta Kuds koji su dijelili majice festivala. Ukupno je interpelirano dvadesetak osoba iz jeruzalemske arapske stranke.
Od 1996. arapski ministri kulture svake godine određuju po jedan grad u svijetu kao „glavni grad arapske kulture“. Prošle godine to je bio Damask. Izrael je Palestincima zabranio bilo kakve službene aktivnosti u Istočnom Jeruzalemu, iako je poznato da će Istočni Jeruzalem u sklopu rješenja s 2 države biti glavni grad buduće palestinske države.
Službeni Tel Aviv je Jeruzalem proglasio izraelskim „vječnim i nedjeljivim glavnim gradom“. Iako međunarodna zajednica izraelsku aneksiju ne priznaje, a okupaciju tog dijela grada smatra ilegalnom, uzastopne izraelske vlasti su je pokušale učiniti trajnom, vodeći bjesomučnu politiku judaizacije Jeruzalema. Palestinska samouprava Izrael optužuje za etničko čišćenje u Jeruzalemu. Izraelske su vlasti u proteklih nekoliko tjedana podijelile na desetke naloga za rušenje palestinskih kuća u okupiranom arapskom dijelu grada. „Radi se o bjesomučnoj kampanji koju vode gradske vlasti s ciljem judaizacije grada i istjerivanja palestinskog stanovništva. Ovo je organizirana kampanja etničkog čišćenja.“ rekao je glasnogovornik palestinskog predsjednika Abbasa.
Zahvaljujući ovoj kampanji u proteklih nekoliko tjedana oko 1500 ljudi ostat će bez krova nad glavom. Izrael arapskim stanovnicima (njih oko 250 000) Jeruzalema dozvole da grade kuće dijeli na kapaljku. Prema podacima izraelskog povjerenstva protiv rušenja kuća (ICAHD) u 2008. izraelske su vlasti u Istočnom Jeruzalemu na 300 zahtjeva odobrile i izdale tek 125 građevinskih dozvola. Izraelska organizacija za ljudska prava B'Tselem tvrdi da su izraelske vlasti od 2004. do danas srušile više od 400 kuća u Istočnom Jeruzalemu. Ujedinjeni narodi i međunarodna zajednica, uključujući EU, pozvali su Izrael da prestane rušiti palestinske kuće u Istočnom Jeruzalemu. Međutim, ove usmene kritike nikada nisu popraćene djelima.

Israël a transformé la Palestine en "pays de la soif"
L'ancien ministre Yitzhak Rabin, à la suite de l'Intifada, en a fait une pratique courante : après chaque attentat, Israël prive d'eau le village dont est originaire le kamikaze et mitraille les réservoirs recueillant l'eau de pluie sur ses toits. Quand cela se produit en mai par exemple, les Palestiniens se retrouvent privés d'eau jusqu'au début de l'hiver…s'il pleut. ... S'en prendre à l'eau des Palestiniens de manière discriminatoire, c'est de la part d'Israël, une autre manœuvre pour porter atteinte à leur développement social et économique et les empêcher d'atteindre un niveau de vie décent. De plus, le manque d'eau et l'absence de gestion des eaux usées – car l'occupant interdit les travaux sur le réseau et ne permet pas l'entrée du fuel pour les pompes- génèrent de graves problèmes de santé au point que, depuis août 2006, l'Organisation Mondiale de la Santé (OMS) a prépositionné les équipements et les médicaments pour traiter une éventuelle épidémie de choléra. ... La politique constante de démolition des infrastructures : adductions, centrale électrique, réservoirs, pompes … est minutieusement planifiée pour rendre impossible la vie aux Palestiniens et les amener à quitter leur terre au bénéfice des colons sionistes et à se soumettre à l'occupation. ...L'injustice et la discrimination font qu'un Palestinien ne dispose aujourd'hui que de 60 à 90 litres d'eau par jour dans le meilleur des cas alors qu'un Israélien dispose d'une moyenne de 280 litres quotidiennement d'après le New York Times du 02 septembre 2001. Or, la grande majorité des nappes d'eau douce alimentant la Palestine se trouve en Cisjordanie et se recharge grâce à l'eau de pluie qui y tombe. Pourtant, Israël s'adjuge la part du lion et puise 340 millions de mètres cubes dans ces aquifères et ne permet aux Palestiniens que l'usage de 22 millions de mètres cubes seulement.

Rapport des chefs de mission (consuls) de l'Union Européenne sur Jérusalem Est
Izvještaj konzula zemalja EU o Istočnom Jeruzalemu
O etničkom čišćenju u Istočnom Jeruzalemu i okolnim područjima Zapadne obale: izgradnja ilegalnih izraelskih naselja na okupiranom palestinskom području Istočnog Jeruzalema i Zapadne obale; izgradnja ilegalnog izraelskog Zida na okupiranom palestinskom području Zapadne obale i njegov utjecaj na život okupiranih Palestinaca; rušenje palestinskih kuća i onemogućavanje daljnjeg širenja palestinskih zajednica u i oko Istočnog Jeruzalema (naravno na okupiranom palestinskom teritoriju); ukidanje „statusa trajnog prebivališta“ (oni nemaju izraelsko državljanstvo, nego status „trajnog“ prebivališta iako ga stalno moraju obnavljati) palestinskim (naravno da ne židovskim za koje vrijede potpuno drugi zakoni i pravila; Židovi čak smiju graditi bez građevinskih dozvola u Istočnom Jeruzalemu, u suprotnosti sa ženevskim konvencijama, i njihove se kuće ne ruše) građanima Jeruzalema u slučaju da presele (radi posla ili studija) u inozemstvo ili na Zapadnu obalu na dulje od 7 godina; zatvaranje svih palestinskih institucija (većinom sekularnih i umjerenih) u Istočnom Jeruzalemu; onemogućavanje palestinskim kršćanima i muslimanima da posjete sveta mjesta u Jeruzalemu; zanemarivanje i ugrožavanje kršćanskih i muslimanskih svetih mjesta i svjetske kulturne baštine pod okupacijom, te zloporaba „arheologije“ kao ideološki motiviranog sredstva kojim se nastoji izmijeniti identitet i karakter Jeruzalema...

Washington étudie « l'évolution des colonies juives » en Cisjordanie
Ultranacionalist Avigdor Lieberman, koji bi u novoj izraelskoj vladi trebao biti ministar vanjskih poslova, živi u jednom malom ilegalnom izraelskom naselju u okolici ilegalnog izraelskog naselja Maale Adoumim na okupiranom palestinskom teritoriju. Lieberman, u slučaju stvaranja zasebne palestinske države, želi anektirati područja Zapadne obale na kojima se nalaze „važna“ židovska ilegalna naselja.

Israël durcit les conditions de détention des membres du Hamas
Izrael će postrožiti uvjete u kojima su zarobljeni pripadnici Hamasa
Izrael će kolektivno kažnjavati palestinske zarobljenike u izraelskim zatvorima koji su članovi Hamasa (njih nekoliko tisuća) postroživši uvjete u kojima su zatvoreni, zbog neuspjeha pregovora o razmjeni izraelskog ratnog zarobljenika Shalita za palestinske zarobljenike.

Israël. Ehoud Barak entre «dans la poubelle de l'histoire»
Ehud Barak ulazi „na smetlište povijesti“
Laburisti su ušli u Netanyahuovu vladu zajedno s ekstremnom desnicom, a moguće je da će im se pridružiti i jedna stranka ilegalnih kolonista. Ehud Barak na ovaj će način ostati ministar obrane. Ovo najviše pogoduje Netanyahuu, šefu izraelske desnice, jer će zahvaljujući tome njegova vlada biti prihvatljivija na međunarodnoj sceni. Zasad njegovu vladu podržava sekularna ekstremna desnica Avigdora Liebermana (Israel Beiteinou) i ultraortodoksna stranka Shas, te Barakovi laburisti s kojima njegova vlada u Knessetu ima stabilnu potporu 66 (od ukupno 120) zastupnika. Ulazak laburista u desničarsku vladu podržalo je 59% izaslanika na kongresu te stranke, a takav potez odobrava i predsjednik sindikalne središnjice Histadrout, Ofer Eini, koji smatra da će Barak „omogućiti pokretanje vladinog programa protiv nezaposlenosti“, iako je poznato da je ultraliberalna politika privatizacije koju je Netanyahu provodio kao ministar financija imala upravo suprotan učinak. Netanyahu je također pokrenuo pregovore sa Židovskim ognjištem, strankom ekstremne desnice koja je bliska ilegalnim kolonistima. To ne bi trebalo smetati Baraka koji je, tijekom svog premijerskog mandata, pobio sve rekorde u izgradnji ilegalnih izraelskih naselja na okupiranim palestinskim područjima. Obamina reakcija, s druge strane, nam također ne ulijeva nadu da će njegova administracija izvršiti pritisak na Izrael kako bi se okončao i razriješio izraelsko-palestinski sukob. Obama je naglasio da je važno da se „nastavi napredovati“ prema rješenju s 2 države, bez spominjanja granica iz 1967, Istočnog Jeruzalema kao glavnog grada buduće palestinske države, zaustavljanja izgradnje ilegalnih izraelskih naselja i naseljavanja ilegalnih izraelskih kolonista i bez spominjanja prava na povratak palestinskih izbjeglica.

Israël : le jeu dangereux de Netanyahou
Alors que l'actuelle ministre des affaires étrangères, Tzipi Livni, chef de Kadima, a décliné jusqu'à présent les invitations à participer au gouvernement car elle n'a pu obtenir de Netanyahou qu'il s'engage à accepter la création d'un Etat palestinien, Barak semble s'être rallié au projet, avancé par le futur premier ministre, de "paix économique" avec les Palestiniens, reposant sur une aide au développement des territoires occupés et un accroissement de leur autonomie mais en aucun cas sur la naissance d'un Etat. L'accord conclu entre les travaillistes et le Likoud, évoque – en termes vagues – le respect des "accords signés" mais ne mentionne ni l'Etat palestinien, ni la Feuille de route, ni la relance du processus de paix ébauchée lors de la conférence d'Annapolis.

Uri Avnery: Un texte juridique
L'affaire est venue devant la Cour Suprême, les demandeurs, des Juifs et des Arabes, faisaient valoir que cette mesure était en contradiction avec nos Lois Fondamentales (tenant lieu pour nous d'une Constitution qui n'existe pas) qui garantissent l'égalité de tous les citoyens. Les juristes du ministère de la Justice, par leur réponse, ont fait tomber le masque. Ils ont déclaré, pour la première fois, dans un langage sans équivoque, que : "L'État d'Israël est en guerre avec le peuple palestinien, peuple contre peuple, groupe contre groupe."
ON DEVRAIT lire cette phrase à plusieurs reprises pour en apprécier toutes les conséquences. Il ne s'agit pas d'une phrase échappée à un politicien en campagne et qui s'évanouit sitôt que prononcée, mais d'un phrase rédigée par des juristes prudents pesant soigneusement chaque lettre.
Si nous sommes en guerre avec "le peuple palestinien", cela signifie que chaque Palestinien, où qu'il ou elle puisse se trouver, est un ennemi. Cela comprend les habitants des territoires occupés, les réfugiés dispersés à travers le monde aussi bien que les citoyens arabes d'Israël eux-mêmes. Un maçon de Taibeh, en Israël, un fermier de Naplouse, en Cisjordanie, un policier de l'Autorité palestinienne à Jenin, un combattant du Hamas à Gaza, une fille dans une école du camp de réfugiés de Mia Mia, près de Sidon, au Liban, un boutiquier naturalisé américain à New York – "groupe contre groupe".
Les juristes n'ont évidemment pas inventé ce principe. Cela fait longtemps qu'il est admis dans la vie quotidienne, et tous les services du gouvernement y conforment leurs actions. L'armée ferme les yeux lorsqu'un "avant-poste" illégal s'implante en Cisjordanie sur une terre de Palestiniens et envoie des soldats pour protéger les envahisseurs. Les tribunaux israéliens prononcent habituellement des sentences plus sévères à l'encontre de prévenus arabes qu'à l'encontre de Juifs coupables des mêmes fautes. Les soldats d'une unité de l'armée commandent des T-shirts représentant une femme arabe enceinte avec un fusil braqué sur son ventre et ces mots "un coup, deux morts" (vu dans Haaretz cette semaine).
CES JURISTES ANONYMES devraient peut-être être remerciés pour oser formuler dans un texte juridique une réalité jusqu'à présent masquée de mille façons différentes.
La réalité toute simple, c'est que 127 ans après le début de la première vague d'immigration juive, 112 ans après la fondation du mouvement sioniste, 61 ans après la fondation de l'État d'Israël, 41 ans après le commencement de l'occupation, la guerre israélo-palestinienne se poursuit sur toutes les lignes de front avec une force qui ne faiblit pas.
L'objectif inhérent à l'entreprise sioniste était, et est toujours, de transformer le pays – au moins jusqu'au Jourdain – en un État juif homogène. Tout au long du cours de l'histoire sioniste-israélienne, cet objectif n'a été abandonné à aucun moment.

Isti članak na engleskom: Uri Avnery: A Judicial Document


Ostali linkovi:
Viktor Ivančić: Ulazak Hrvatske u NATO s građanima kao taocima
Povjeravajući se uredniku Slobodne Dalmacije uoči slavodobitnoga govora u Saboru, hrvatski premijer istaknuo je da put do NATO-a nije bio posut ružama. „Sjetite se da je vodeća oporbena stranka prije godinu dana tražila referendum. Da smo to išli organizirati, danas nas ne bi bilo nigdje.” Imajući u vidu nešto poput demokratskih tekovina, to je ona vrsta iskrenosti koja graniči s glupošću, pa u tom smislu barem nailazi kao olakšanje. No, gdje smo to danas, ako bismo, da nismo ovdje, bili nigdje? Danas smo, naravna stvar, u dobrim rukama. U dobrim smo rukama zahvaljujući izborima kao formalnom ovjeravanju političke moći. Sanader zapravo kaže: Zamislite kakva bi se katastrofa dogodila da doista zastupamo volju i interese onih koji su nas izabrali da zastupamo njihovu volju i interese! Tu više nema mjesta tetošenju i skrupulama: politička uspješnost adekvatna je izdaji biračkoga tijela, a sam je smisao politike onemogućiti sudjelovanje u odlučivanju onih koji su legitimirali političku klasu. ... Hrvatska je valjda jedina zemlja gdje su se u otvorenu propagandu NATO-a, kao ratničke mašinerije, uključile i organizacije s tzv. civilne scene, jer je običaj da se slične udruge u svijetu zalažu za razoružanje i ukidanje vojnog saveza. Tako je lani, uz pomoć donacija američke ambasade, pokrenuta akcija s parolom koja je podražavala sigurnosnu paranoju – „Bolje pakt nego rat!” – a cilj joj je bio da odgojno-pedagoškom javnom debatom zamijeni referendumsko izjašnjavanje stanovništva. Predsjednica Instituta za demokraciju, Andrea Feldman, tada je izustila neponovljivu misao: „Ono što želimo postići je da, neovisno o tome hoće li referenduma biti ili ne, svaki hrvatski građanin na njemu zna odgovor”. Zašto bi hrvatski građanin trebao znati odgovor na pitanje koje mu nitko neće postaviti? U tome i jest tajna demokracije shvaćene kao proceduralni cinizam: hrvatski građani dužni su znati što izabiru kada im je uskraćeno pravo glasa i biti osposobljeni da se izjasne u uvjetima kad ih nitko ništa ne pita.

Hrvatska vojska!!!